englishsrpski
You need to upgrade your Flash Player or to allow javascript to enable Website menu.
Get Flash Player
Priprema savršene testenine
Recepti
O testenini
Pošaljite svoj recept
MITSIDES POINT D.O.O.

Draginje Nikšic b.b.
22000 Sremska Mitrovica, Srbija
Telefon: +381 22 610 730
Faks: +381 22 610 085
Email:
info@mitsidespoint.rs
office@mitsidespoint.rs



O testenini


Nekoliko reči
Kako je nastala testenina
Kako se pravi testenina
Testenina za zdrav život
Mediteranska ishrana


Kako je nastala testenina

  • Priča o testenini je jedna duga i složena priča, puna mitova i protivrečnosti. Opšte poznata priča po kojoj je testeninu u Italiju doneo Marko Polo po svom povratku sa Dalekog istoka u 13. veku je danas u potpunosti diskreditovana.
    Ustvari, prvi nagoveštaj postojanja testenine onakve kakvu je mi danas znamo vraća nas u 1. milenijum pre nove ere, do stare grčke civilizacije. Grci su imali reč „Laganon“ koja je označavala jedan veliki, tanak kolač napravljen od testa i isečen u dugačke i uzane komade. Ovo testo su sa sobom doneli kada su naselili obale Italije u 8. veku pre nove ere. Ono je opstalo kao „Laganum“ u Latinskom, od čega je nastala reč „Lasagne“ koju danas koristimo. Reč „Laganum“ pominju latinski pisci kao što su Ciceron i Horacije, kao i Marko Gabije Apicije, najpoznatiji izelica svog vremena, koji pominje gozbe sa Laganum-om u jednom od prvih iscrpnih kuvara, pod nazivom „De re coquinaria“.
    Prvi slikovni dokaz o postojanju testenine dolazi iz jedne etruskanske grobnice koja potiče iz 4. veka pre nove ere, gde jedan plitki reljef oslikava kuhinjske posude koje se i danas koriste za pripremanje testenine: bokal vode, vreća brašna, velika daska za mešanje brašna sa vodom, kutlača, oklagija i nož.

  • Testenina je svakako bila poznata u staroj Kini kao i u arapskom svetu. Testenina poznata kao „rishta“ se jela u staroj Persiji i zabeležena je u kuvarima srednjevekovnog Islama. Nije poznato da li je ova arapska verzija prethodila grčkoj i etruskanskoj verziji. Neki i dalje smatraju da prava testenina, onakva kakvu je danas jedemo, potiče iz Arapske Sicilije. Iz perioda nakon što su Saraceni pokorili Siciliju u 9. veku, postoje pisani dokumenti koji govore o pravljenju neke vrste špageta u Palermu, a koje su se zvale „itria“, što na persijskom znači „pertle za cipele“. Ova vrsta testenine se i danas pravi na Siciliji, pod nazivom „trii“.
    Prvi potpuni recept za testeninu je pronađen u kuvaru koji je napravio glavni kuvar Martino da Como u 15.veku a kasnije testeninu pronalazimo u zapisima Bartolomea Sakija (Bartolomeo Sacchi) (glavnog bibliotekara Vatikana), od koga saznajemo da „testeninu treba kuvati onoliko vremena koliko treba da se tri puta izgovori Oče naš“.

    Testenina se takođe pominje u zapisima Bokača (Boccaccio). U jednoj od priča sadržanih u njegovom Dekameronu, on opisuje jedno daleko i čudesno mesto u kom postoji planina od rendanog parmezana i na kojoj živi jedan narod koji po ceo dan samo pravi makarone. Ovo je dokaz da je do tog vremena testenina već bila deo italijanskog načina života.

  • Od 1400 godine, testenina više nije bila hrana koja se pravila samo kod kuće već je počela da biva dostupna i u prodaji. Ali tek u 18. veku je testenina zaista počela da se širi. 1700 godine je postojalo 60 prodavnica testenine u Napulju, a do 1785. se njihov broj povećao na 280. Klimatski uslovi u Napulju su bili idealni za pravljenje testenine- koja se u ono vreme pravila i ostavljala da se suši na ramovima na ulici. Vrući vetar koji je duvao iz pravca Vezuva i sveži povetarac sa mora bi osušili testeninu do savršene konzistencije – tako da ne bi bila ni previše krhka ni previše vlažna.

    Proces koji se u to vreme koristio za pravljenje testa je je bio sličan gaženju grožđa za vino. Mešanje krupice sa vodom se radio nogama. Ovaj metod se koristio sve dok kralj Ferdinand II nije posetio jednu fabriku testenine i, šokiran onim što je video, naložio naučniku Česareu Spadačiniju (Cesare Spadaccini) da osmisli jednu mehaničku presu, koja će biti napravljena od bronze. Uskoro su se fabrike testenine proširile po celoj zemlji, a taj proces se sve više mehanizovao.

  • U početku se testenina uglavnom služila sa sirom i biberom i jela se prstima. Kada je paradajz donešen iz Novog sveta oko 1800 godine, pojavili su se prvi sosevi sa paradajzom; uglavnom je to bio paradajz kuvan sa solju i bosiljkom, a pojavila se i viljuška sa četiri zupca, koja je omogućila bezbednije prinošenje špageta od tanjira do usta!

    Do kraja 19. veka, čitav proces pravljenja testenine je manje-više bio potpuno mehanizovan i počeo da se širi ne samo po celoj Italiji nego i po celom svetu. Sada možemo govoriti o testeničarskoj industriji.

    Danas, testenina je jelo koje je privlačno za ljude svih doba širom sveta. Ljudi različitih kultura širom planete uživaju u poznatim tradicionalnim italijanskim receptima kao i u hiljadama recepata prilagođenih prema njihovom ukusu i tradiciji.